У овим тужним данима за нашу школу сваки разговор се претворио у шапат, сваки поглед је био орошен сузом сећања на нашу драгу и никада прежаљену учитељицу Ирену.
Комеморацији нашој драгој и никада прежаљеној учитељици Ирени Лазаревић присуствовала је њена породица, велики број колега из наше и других школа, наше пензионисане колеге, родитељи и ученици, пријатељи школе и наше драге Ирене.
На почетку комеморативног скупа окупљенима се обратио директор школе Милош Станковић и учитељице Снежана Митић и Тања Ћирић.
Учитељица Снежана Митић прочитала је дирљив и емотиван говор:
Сећање на Ирену
Драге колеге, ученици, пријатељи и фамилијо,
Данас смо се окупили у тузи, али и са великом захвалношћу – да се сетимо наше драге колегинице и пријатељице Ирене. Ирена је преминула у 52. години прерано, остављајући иза себе празнину у нашим срцима и у школи у којој је оставила неизбрисив траг.
За мене је Ирена била много више од колегинице. Била је пријатељица, ослонац, подршка и особа која ме је нежно звала ,,Нени“. У тој речи било је сажето све – блискост, поверење и топлина нашег односа.
Ирена је била учитељица у правом смислу те речи – диван педагог ког памте многе генерације. Њени ђаци су је волели јер је у учионицу уносила светлост, стрпљење и радост учења. Њене колеге су је поштовале због њеног професионализма, али и због доброте и ведрог духа.
Памтићемо је по њеном осмеху који је охрабривао, по нежним речима које су подизале и по њеној спремности да помогне свакоме,без обзира на то колико је сама била заузета или уморна.
Ирена је за собом оставила много лепих успомена и дела. Док се данас опраштамо од ње, нека то не буде опроштај од онога што нам је дала. Нека нас инспирише да будемо стрпљивији, брижнији, да волимо свои позив и своје ђаке као што је она то чинила.
Драга Ирена, хвала ти за све тренутке, за све разговоре, за пријатељство и подршку. Остаћеш у нашим срцима, нашим мислима – у причама које ћемо причати о теби, у вредностима које си неговала и у људима које си обликовала.
Нека ти је вечна слава и хвала.
