У среду 21. октобра 2024. године у току преподневне смене у Основној школи „Мирослав Антић“ у Нишу нападнут је директор школе. Родитељ предшколског детета које похађа ову школу, резигниран због постављања капије и забране паркирања у школском дворишту, упао је у канцеларију директора, вређао га, псовао и претио му, а на крају га и гађао флашом воде, погодивши монитор који је био тик испред директора, на радном столу за којим је седео. На срећу свих, до повреда није дошло. Али иза овог чина који је свима нама необјашњив и несхватљив остала су питања:
Шта би било да се овом човеку који је вандалски ушао у школу под руком нашао неки други предмет, а не флаша воде? Шта да је био прецизнији? Знамо ли да ли је био наоружан? Колики је био његов бес и на шта је био спреман? Шта би се десило да је физички насрнуо? Како би реаговала деца да су видела да неко непознат напада директора?
Сва ова питања замењује једно: шта треба да се догоди да престану оваква дешавања?
Да ли треба чекати да неки родитељ, незадовољан оценом коју је дете добило, на сред часа уђе у учионицу и пред децом насрне на учитеља или наставника? Да га вређа или покуша физички да се обрачуна са њим док деца гледају? А ако је у питању учитељица или наставница? Да ли дечаци треба да гледају како мушка рука креће ка жени?
Последњих годину и више дана сведоци смо вршњачког насиља. Кад су узроци у питању, подељена су мишљења ко је више крив. Али једно је сигурно – родитељи су ти који су децу изродили, васпитавали и као седмогодишњаке уписали у школу. Причали су им да није лепо тући се, свађати се, мрзети, не бити добар друг. Стиче се утисак као да су једно заборавили – родитељи су највећи узори својој деци и њихово понашање је модел доброг понашања, јер су то мама и тата.
Имајмо на уму, у нади да се ништа слично више неће дешавати у нашој школи: деца имитирају манире родитеља, зато пазимо на понашање, мисли и дела уколико желимо да нам деца израсту у добре, правдољубиве и часне људе.
Јуче се ово догодило нашем директору. Како да знамо да учитељи, наставници и ваннаставно особље нису следећи? Како да знамо да деца у школи неће бити повређена у наступу беса разуларених појединаца? Уколико желимо добро и само добро малишанима који нам верују, морамо стати на крај оваквим инцидентима и заштитити све у школи.
Запосленима у школи мора се вратити достојанство, углед и ауторитет како би несметано могли да заштите и себе и децу.
Саосећајући са директором, који је прошао кроз вербално, психичко и физичко насиље и који се с правом брине за своју безбедност и безбедност своје породице, апелујемо да се заштите сви радници школе. Не заборавите, просветни радници и деца су у истој згради, у истим учионицама, у истом дворишту. Нападе на њих гледају деца. И уче.
Колектив Основне школе „Мирослав Антић“ у Нишу