МЕЂУНАРОДНИ ДАН Е-ОТПАДА — „ВРАТИТЕ, РЕЦИКЛИРАЈТЕ И ОЖИВИТЕ“
14.10.2025.
Међународни дан е-отпада: Важност правилног збрињавања кућних апарата
Електронски отпад један је од водећих еколошких проблема у свету, а управо 14. октобра обележава се Међународни дан е-отпада, који нас подсећа на брзи раст електронског отпада и наглашава важност одговорног управљања њиме како бисмо очували планету Земљу.
Међународни дан е-отпада, посвећен подизању свести о важности правилног управљања електронским и електричним отпадом. Један од најбрже растућих типова дефинише се као сваки одбачени производ са утичачем или батеријом. Е-отпад је препун опасних супстанци које све више оптерећују планету Земљу.
Како потражња за паметним телефонима, електричним возилима, соларним панелима и другим технологијама убрзано расте, једнако расте и потреба за материјалима који их покрећу, зато је потребно рециклирати е-отпад!
У 2022. години, генерисано је чак 62 милиона тона е-отпада, што би било довољно да напуни 1,55 милиона камиона од 40 тона, стварајући линију која би могла обухватити екватор, наводи се на сајту UNITAR-а. Приказан податак указује на све већу кризу, с обзиром да је само 22,3 одсто ове масе правилно сакупљено и рециклирано. То значи да је остатак, процењен на 62 милијарде долара у рециклираним ресурсима, остао неискоришћен, повећавајући ризике од загађења.
Електронски и електрични отпад (е-отпад) обухвата широк спектар производа који се, након употребе, бацају, попут малих и великих кућних апарата као што су фрижидери, усисивачи, машине за прање посуђа и веша, пегле, пећи… стари телефони, лаптопови, пуњачи, каблови… многи их заборављамо, који често завршавају на депонијама, иако се велики део материјала из ових уређаја може рециклирати.
Када се овај е-отпад не рециклира и једноставно баци са осталим смећем, на крају заврши на депонији отпада, што значи да су угрожени и здравље људи и околина.
Глобалне количине е-отпада расту чак пет пута брже него што се рециклирају, према подацима Института Уједињених нација за обуку и истраживање (UNITAR). Кућни апарати чине значајан део ових бројева, а њихов раст, услед повећане потрошње и краћег рока трајања, додатно погоршава ситуацију. Прогнозе указују да ће укупна количина е-отпада достићи 82 милиона тона до 2030. године.
Обзиром да е-отпад није биоразградив и да немају све земље могућност његовог рециклирања, неправилно одлагање ових уређаја има знатан утицај на околину. Њихове компоненте попут олова, живе, кадмијума, хрома, брома, арсена, азбеста, силицијума, берилијума, фосфора, литијума и сл. су дословно отровне за околину, а једном бачени на депонију штете животној средини, доспевају кроз земљу и подземне воде, а сагоревањем и у ваздух.
Спровођење политике е-отпада остаје изазов на глобалном нивоу, са само 46 земаља које су поставиле циљеве за стопу прикупљања и само 36 које имају циљеве за стопу рециклирања.
Ове бројке илуструју огроман раст већ дуги низ година, што је навело Уједињене нације да овај феномен назову „цунами е-отпада“ пре неколико година када је објављен податак да је од 2016. до 2018. произведено е-отпада који је достигао око 50 милиона тона.
Позивамо све да се придруже напорима за очување околине и одговорно одлажу своје старе кућне апарате, јер сваки мали корак ка рециклажи води ка чистијој и одрживој будућности.
Отворите фиоке и пронађите мале уређаје које више не користите — јер управо у њима лежи вредна будућност.
Рециклирај свој е-отпад — јер је критично! Прикупљајте е-отпад и тако помозите у очувању ресурса!
